Posle posete hramu Wat Arun, ukrcala sam se na brodicu i vratila sa na onu stranu reke, da bi posetila Kraljevsku palatu koja je sazidana kraj neverovatnog kompleksa hramova medju kojima poseban kuriozitet predtsavlja hram u kom se cuva majusni Buda od emeralda, koga odevaju, slicno kao Manekena Pis u Briselu. Samo sto je Buda finiji momak od vragolastog Pisa. Fotografisanje nije dozvoljeno, u Budi se uziva na kolenima, bos. U Budisticke hramove ulazite bosi. Mene je bio strah od infekcije, ali sam morala da rizikujem. U samom kompleksu postoji perfektna umeanjena kopija Kambodzanskog Angkor Wata. Tu je i zlatna kupola hrama Phra Siratana Chedi. Gadan je guzvanjac, ali sam si dozvolila opustanje uz bozanski sladoled jednog poznatog sladoledzijskog lanca. Iscrpljena, sela sam na taksi i domogla se hotela. Taksiji su cisti i jako jeftini, sa sve dobrim baksisom. Odmorila sam se kako valja da bih se spremila za vrhunac zloceste ponude koju ovaj grad ima. Sukumvit ulicu.
No comments:
Post a Comment