Uspelo je, uspelo!

Trud se isplatio! Putujem u Amsterdam za nedelju dana a za deset je ostvaranje izlozbe! Bogme je ovo bilo naporno. Po vizu sam otisla sa debelom fasciklom punom papircina. Sve su zgrabili osim pecatirane krtsenice na koju sam potrosila dve prepodneva i dve hiljade dinara (?). To su mi samo tutnuli nazad. Dovrsavaju se poslednje pripreme, salju se pozivnice, obavestavaju mediji, piskaraju biografije... Ja se zabavljam doterivanjem svojih internet stranica za sta nisam mesecima imala vremena. Sneza, moja super drugarica koja se sa muzem i troje decice odselila pre pola godine u Kanadu, pokusava da me poveze sa jednim mladim slikarom naseg porekla koji zivi i radi u Lionu ne bi li on izlagao ovde a ja gore. Ne moze se reci da je dosadno ovih dana. Uzbere se po neki plod! Sinoc je Sneza nagovarala mog dragog Pedju i mene da dodjemo da zivimo u Otavi, ali Pedja nema pasos (kad nestasko nece u armiju...). Mislicemo o tome. Moram priznati da bi mi bilo zao da ne odem bar neko vreme da zivim 'napolju'. I ove godine cu provesti skoro dva meseca van Beograda sto ce mi svakako prijati. Vise ne placem kada napustam Split ali svejedno nisam bas srecna sto zivim gde zivim. Depresivna lica, traume od politike, besparica, primitivizam. Slicno je i u Splitu, za nijansu manje depresivno, malko vise love ali najbitnije divan grad, divno more, poseban humor, lepota na sve strane. Volim Split neverovatno mnogo. Daleko vise nego rodni grad. Najlepse dane detinjstva provela sam tamo. Period koji sledi, Amsterdam, Split, Stoliv u Boki unapred mi srce puni radoscu.