Prvog jutra u Bangkoku zaputila sam se prvo na dorucak. Dorucak je bio svetla tacka moje ishrane na Tajlandu. Cedjeno voce, dansko pecivo, sirevi, tropsko voce, kafa sa mlekom. Malo evropske kuhinje prija posle kineskog tripa u Hong Kongu. Ostatak dana uglavnom sam gladovala. Jedino sto sam mogla da sazvacem bili su prazni kroasani iz 7-11. Resila sam da otpesacim do reke Chao Praje. Iz modernog dela grada trebalo je dospeti do sarolikog centra. Bulevar Rama I vecim delom je ispunjen luksuznim trznim centrima, poslovnim zgradama i hotelima. U luksuzne radnje ne ulazim skoro nikad, samo sam obisla Apple-ov showroom, isprobavala nove Mekove i razgledala sminkerske sluske. Kako se dalje odmice Ramom I ka centru, tako vise bede pocinje da izviruje. Saobracaj je haotican, mnogo semafora ne radi. Pocinjem da vidjam osamucene pse lutalice, decu koja sede na zemlji ili na kartonima, ljude crne od shtroke. Svuda strasno smrdi hrana koja se kuva po ulici i smece. Smrad je tesko podnosljiv. Vrucina je jeziva, temperatura ide do 40 stepeni sa izuzetnom vlagom. Neophodno je stalno piti vodu, ne zaboraviti na to. Posecujem divan park saram Rom nadomak kompleksa u kom je Najveci lezeci buda na svetu, Wat Pho. Zivotnost Budizma zadivljuje. Opet me hvata glavobolja, hvatam taksi i vracam se u hotel. Lezim u bolovima, cekam da me prodje. Stizem posle toga da se brcnem u divnom hotelskom bazenu nepravilnog oblika, okruzenom palmama i vestackim vodopadom. Kic po meri coveka.
Uvece polazim da vidim Pathpong, jedan od dva poznata disktrikta crvenih fenjera. Put me vodi pored lepog Lumpini Parka sa jezerom po sredini. Malo je ulicnog osvetljenja, ali svejedno, nemam osecaj straha. Imam mapu kraj sebe i knjigu sa uputsvima, izdanje Lonely Planet.
Patpong je razocaranje. Buvljak i kurve. Jadno.
U povratku ulazim u Lumpini park, ilegalno palim cigaretu i gledam mirnu vodu jezera.
No comments:
Post a Comment