Undercover Tourist - Otisao je Boris

Travel                by  Rin54321

I tako, osćam se često kao turista u sopstvenom životu... Prolazim tako kroz poznanstva, prijateljstva, veze i šeme, kroz poslove, stanove, gradove, sve više lelujajući u svom svetu jer za ovaj spoljni ne znam kako bi se svezala.

Sasvim nenadano moj danasnji post postaje nekrolog Bobi, koga je veceras Ane pronasla mrtvog u stanu. Ne zna se kako je umro.
Kada sam ga videla pre mesec dana izgledao je strasno zapusteno, oboleo od teškog alkoholizma. Izobličen, grubih noktiju, senka onog zanosnog, surferu nalik, momka koji me je vozao svojom vespom, u ono nekoliko čarobnih navrata.
Volela sam, da se sećam naše avanture posebno često jer je bila skoro savršena! Uzbudljiva, vatrena, ujedno kulturna i prijatna i sacuvala je svežinu, eto, za sva vremena, jer vreme za Bobu i mene prelazi sada u večnu prazninu u kojoj će sve tiše odjekivati naša mala prošlost. Od žive prećiće u mrtvu fantaziju, jer nas više ne mogu zamisliti na divnim plažama ili kako jezdimo kroz letnju noć Makarskom rivijerom. Beš mi sve ako Omiš u toj noći nije bio nešto najmagičnije što sam doživela.
Otišao je Boris, zaspale su lepe oke, sklopile se slatke usne, umirila čupava kosa. Otišao je iz pakla u kog je pretvorio svoj život. Žao mi njegovih, žao mi Ane, žao mi Trbe koji je imao volje da mu pomogne, žao mi svih nas.
Bobo, napisaću ovih dana priču o tebi i meni, da ostane crno na belo moje sećanje na tebe.
Zbogom pankeru, zbogom surferu, skiperu. ateisto, umetniče. Zbogom dušo. Nek te kovčeg ušuška a zemlja nežno zagrli.