Primećujem da je velika mana ovog mog sajta što nema koncept i generalno je nekomunikativan i stoga nedovoljno zanimljiv...a i ne promovišrm ga jer nije baš za svakoga... Zamišljen je da se na njega naleti... a problem je što ne uspeva da zadrži posete...bla... bla... Razmisliču o tome van pisanija.
Ovo mi je nova slikica, napapiru rađena sa olovkama, flomasterima i jos po nekim vodenim bojama ili drugim razvodnjenim medijima.
Slika je započeta u klubu "Na kraj sveta", tako da na njoj vidimo jednu od ljuljaski ze goste, tik uz jezero, sa pogledom na Makišku stranu.
Uživam da slikam sa Svetlanom, pa sam čak i sama kuči krenula da dorađujem radove. Budi se u meni likovni stvaralac opet. A vala je i dugo bio zakopan, ne znam da li se pravo i iskopao za izložbu u Rančićevoj kuči u Grockoj. Ovo mi se čini u mom najboljem maniru, eklektičnom pristupu materijalima i materiji, sa dečijom radošću i hrabrošću u eksperimentu, s tim što me ne pušta ideja kompozicije, ritmike, zvukova.
Sad ja treba kao da se prešaltam da opet budem slikar, bloger, da se vratim korenima. A opet i da razvijam svoj rad u smeru ilustrovanja, izrade logotipa... Večito se prestrojavam i prestrojavam opet. Ako u nečemu i ne nađem nečto lepo, a ono bar otkrijem nešto korisno. Makar loš primer.
E da, mene sad privlači totalna transformacija, da krenem da se ponašam u kući odgovornije i ozbiljnije i da pustim više tu igru malog kucnog sadiste, jer mi ne prija, a kako li je tek ostalima... pitam se pitam!
Ostati bez posla, ostati bez velike simpatije i dragog frenda, Ostati napuštena u tom teškom periodu. A vrištalo mi se od svega i Boris mi i dalje umire u mislima, sahranjuje se, raspada, nestaje. Užasna, užasna pomisao da ga neću više nikad ugledati sa ponistre kako ide put dućana, onako visok i zgodan, uvik ga neko zazove i on pusti onaj svoj lipi, duboki glas, sa bračkim naglaskom, sa umekšavanjem slova L... zvučalo je to ubitačno seksi...Velika tragedija,
I sad meni ustvari treba katarza, da procistim sva ta nagomilana trula govna u meni i da pocnem da živim kao pristojno ljudsko bice, da se vratim u formu i na oravi put. I hocu, to je jasno. U meni je kvrc, ne u svetu. Dovoljno sam snalazljiva da mi je i ovaj svet u krizi mala maca.
Osecam da mi se sad bas lepo akumulirala volja i energija! Možda ovaj post niko neće pročitati, ali meni je prijao. :)
 |
| Leto na Adi u februaru |
Slika je započeta u klubu "Na kraj sveta", tako da na njoj vidimo jednu od ljuljaski ze goste, tik uz jezero, sa pogledom na Makišku stranu.
Uživam da slikam sa Svetlanom, pa sam čak i sama kuči krenula da dorađujem radove. Budi se u meni likovni stvaralac opet. A vala je i dugo bio zakopan, ne znam da li se pravo i iskopao za izložbu u Rančićevoj kuči u Grockoj. Ovo mi se čini u mom najboljem maniru, eklektičnom pristupu materijalima i materiji, sa dečijom radošću i hrabrošću u eksperimentu, s tim što me ne pušta ideja kompozicije, ritmike, zvukova.
Sad ja treba kao da se prešaltam da opet budem slikar, bloger, da se vratim korenima. A opet i da razvijam svoj rad u smeru ilustrovanja, izrade logotipa... Večito se prestrojavam i prestrojavam opet. Ako u nečemu i ne nađem nečto lepo, a ono bar otkrijem nešto korisno. Makar loš primer.
E da, mene sad privlači totalna transformacija, da krenem da se ponašam u kući odgovornije i ozbiljnije i da pustim više tu igru malog kucnog sadiste, jer mi ne prija, a kako li je tek ostalima... pitam se pitam!
Ostati bez posla, ostati bez velike simpatije i dragog frenda, Ostati napuštena u tom teškom periodu. A vrištalo mi se od svega i Boris mi i dalje umire u mislima, sahranjuje se, raspada, nestaje. Užasna, užasna pomisao da ga neću više nikad ugledati sa ponistre kako ide put dućana, onako visok i zgodan, uvik ga neko zazove i on pusti onaj svoj lipi, duboki glas, sa bračkim naglaskom, sa umekšavanjem slova L... zvučalo je to ubitačno seksi...Velika tragedija,
I sad meni ustvari treba katarza, da procistim sva ta nagomilana trula govna u meni i da pocnem da živim kao pristojno ljudsko bice, da se vratim u formu i na oravi put. I hocu, to je jasno. U meni je kvrc, ne u svetu. Dovoljno sam snalazljiva da mi je i ovaj svet u krizi mala maca.
Osecam da mi se sad bas lepo akumulirala volja i energija! Možda ovaj post niko neće pročitati, ali meni je prijao. :)
No comments:
Post a Comment