po podu,
po krevetu.
I po kupatilu smo u nekom momentu hteli da se valjamo
ali smo smetnuli s uma.
Slušali smo muziku,
pevali,
šalili se,
raspravljali se,
rastajali se.
Mrzim rastanke.
Srce mi se kida večeras. Što bi rekao Boris Novković, da me barem nešto udari, nasmejah se od muke. Vraćam se na Dorćol i tu se završava D-ova i moja obnovljena veza i to me jebe. Mnogo mrzim rastanke, naročito sam osetljiva na ove koji su posledica loše sreće a ne lošeg odnosa između nas dvoje (detalji su tajna tajna). Slično mi se već nekoliko puta dogodilo za poslednje dva godine, ali ovo sad me dira na poseban način.
D. i ja nismo baš najsličniji na svetu, ali smo dobri zajedno skroz. Easy going. Soft core.
Ispuni me viđanje sa njim radošću. E sad sam ostala bez toga. Opet.
Ma nema dalje. Sjebala sam se.
No comments:
Post a Comment