1.

Kod "Šampiona" je tog letnjeg jutra bilo dosta sveta. Stariji muškarci iz komšiluka razvukli su naokolo sportske novine i dva dnevna lista, čitali ih i komentarisali glasno.
Jedna bakica sedela je među njima, ispijajući rakiju polagano, kao da je kapućino.
Ben Drobina i Ali su zauzeli jedini slobodni sto u dnu kafea i poručili po espreso. Društvo se okupljalo na jutarnjoj kafi svaki dan, ko god da je bio slobodan i raspoložen. Uglavnom još pre doručka. Ben je bio tu skoro svaki dan jer je već godinama bio bez posla, živeo je sa roditeljima koji su ga izdržavali i ta jutarnja kafa i paklica cigareta dnevno bili su njegov jedini luksuz. Ali je imao stalan posao, stalnu devojku ali je ipak često bio tu. Sa momcima iz kraja.
Ben se žalio na bolove u leđima koje je vukao još od početka leta, teoretisao o terapijama kod kostolomca negde dalje, u planini, a Ali mu je odobravao.
-Dobro jutro mladići- začulo se iznad njihovih glava- Kakva tragedija sinoć. Onako da promaši penal... Sve mi se više čini da taj Briner ima dve leve noge. Daj Ali pomeri se malo da mogu da sednem. Hajde, hajde.
Maks je trupnuo u stolicu i uzdahnuo. Ben ga je promatrao sa interesovanjem. Razmišljao je o tome koliko je sinoć džointa prošlo kroz Maksove ruke, koliko je piva popio, setio se i da je neko donosio balonče vina iz kog je ovaj obilato potezao a bio je prilično siguran da su se Maks i Čip u jednom trenutku izdvojili da bi povukli crtu spida ili kokaina. Matori se dobro držao. Izgledao je razbuđeno i sveže. Imao je trbušinu skoro jednako veliku kao Ben, ali su mu bicepsi napeto stršali ispod majce, ramena su mu bila izrazito razvijena, vrat stamen i snažan.
-Briner ako ovako nastavi ostaće bez obe leve noge- glasno, da ga svi čuju reče Ben Drobina i to raspiri žagor u celom kafiću.
-Pravo zboriš Drobina-čulo se- Navijači će ga se jednom dohvatiti a onda će da otpleše svoje.
-Gde je stari Drobina? Gde ti je otac jutros?
-Odvezao je majku u hipermarket, može biti da će doći kasnije.
Čuo se zvuk poruke na Benovom mobilnom telefonu i on objavi momcima za stolom da će im se Muni pridružiti. Rekao je to uputivši značajan pogled ka Maksu a ovom kao da je bilo malo neprijatno.
Muni je ušla čkiljeći u polumraku kafea i tražeći pogledom svoje drugare. Rekla je starcima kurtoazno "dobardan" a onda je ugledala krupnu Benovu figuru, nešto manje krupnog Maksa i štrkljastog Alija između njih dvojice. Osmehnula se od uha do uha, kao da ih nije videla godinama i brzim korakom se uputila ka njihovom stolu.
-Moji dragi drugari-rekla je ne skidajući osmeh i polako uklizala u stolicu. Konobarica je prišla stolu i Maks i ona su poručili po kafu sa mlekom. Muni se kao i Ben malopre zagledala u Maksa a Maks joj je uhvatio pogled, a onda okrenuo glavu od nje, uzdahnuvši sa simptomatičnom setom u tonu tog uzdaha.
-Nema posla jutros Maks?- upitala je Muni.
-Nešto sitno, Čip i gazda su otišli da to obave. Mene su ostavili na miru ovaj put. I red je bio. Mlađi su.
Maks i njegov prijatelj Čip radili su za gazdu koji je imao radnju za prodaju i ugradnju klima uređaja. U gradu su i dalje rashladni aparati išli kao alva, plate su bile dobre, a posao nije bio mnogo zahtevan.
Muni je radila tek da nešto radi. Kao instruktor joge u lokalnom klubu za rekreaciju. Bila je udata za pomorca, glavnog inženjera na prekookeanskim brodovima, koji je veći deo godine bio odsutan a vraćao bi se sa masnom zaradom. Nisu imali dece, nisu imali kućne ljubimce (Hektoru je smetala i sama pomisao na decu, kučiće ili papagaje), Muni je bila većinu vremena sama u stanu belom poput nekog hrama a na velikoj terasi uzgajala je čitavu džunglu bilja - bugenvilija, limun, hibiskusi, palmice, puzavice, bili su njena deca i njeni ljubimci.
Hektor je bespogovorno tolerisao to što Muni izlazi sa lokalnim momcima, a on sam nije želeo sa njima da se viđa kad je bio tu i iz nekog razloga mu je vrlo bitno bilo da ne dolaze kod njih u kuću. Ne samo momci. Bilo ko. Hektor je bio pravi primer teškog čoveka. Daleko od toga da je bio loš. Bio je vredan i pošten, vrlo često izrazito duhovit, bio je obrazovan i finih manira, ali skoro nikog nije podnosio, pa i Muni tek ponekad. Muni je volela Hektora, znala je da on ne ume i ne može bolje i mada bi se svaki put jako radovala kada se on vraćao sa broda, skoro se jednako veselila kada je na brod odlazio.
-Jeste li to Čip i ti negde otišli zajedno kad smo se svi rastali?-Maks se zapiljio u Muni.
-Ne znam o čemu pričaš Makse. Ne bih se mogla zakleti ni da je Čip bio sa nama sinoć.
-Učinilo mi se da vas vidim na vrhu strme ulice.
-To nisam bila ja a za Čipa ne znam.
Muni je htela da se pobuni što je Maks ovako ispituje, ali je rešila da i ovaj put pređe preko toga. Uostalom, prijalo joj je.
Na vratima "Šampiona" pojavili su se Rozi i njen muž Li.
-Muni, hoćemo li u kupovinu ti i ja?-upira Rozi.
-Da, da, trebalo bi da odem, hajdemo! Momci, vidimo se kasnije.-Muni spusti naočare za sunce sa vrha glave na nos.
Rozi uhvati Muni ispod ruke i njih dve se uputiše niz ulicu ka centru grada.

Nešto kasnije tog dana, Muni se našla ispred zgrade sa svojom prijateljicom Kali i pošle su zajedno na plažu. Kali je malog sina ostavila sa ćerkom iz prvog braka svog muža, koja je bila starija tinejdžerka. Pre nego što su se spustile na plažu, zastale su u gustom šumarku iza jednog restorana da popuše džoint.
-Nek priča Ben šta hoće, ovo sranje udara- reče Kali šišteći kao zmija dok je pokušavala da zadrži dim u plućima.
-Udara, dušo. Dobra je.
-Dopada mi se Ben.
-Dopadaš se i ti Benu.
-Kako znaš?
-Znam ga. Znam.
-Moj brak je gotov. Pitanje je dana kada ću reći mojima i vratiti se kod njih. Stari će da poludi. Stara će da plače a brat da popizdi jer ćemo opet da delimo gornji sprat. Još i moj klinac.
-Da li bi ti olakšalo da malo budeš sa Benom, da zaboraviš na sve to?
-Mislim da bi, ali ne znam ima li šanse.
-Smatraj to završenim, dušo. Zamisli, Maks me je ispitivao da li sam sinoć bila kod Tvrđave sa Čipom. Nikako ne može da zaboravi ono što se desilo.
-Pa to smo bili Čip i ja. Brando se otrgao sa uzice pa mi je pomagao da ga uhvatim. Zar smo počele toliko da ličimo? - Kali se zakikotala a za njom i Muni.
Spustile su se do mora gde su zatekle matorog Sunija parkiranog na peškir pored parkiranog bicikla. Spustile su peškire do njega. Svo troje su bili naklonjeni New age filozofiji, praktikovali su jogu i odlično su se uklapali. Brzo su se složili da bi mogli da zajedno praktikuju asane u plićaku. Ispostavilo se da to baš i nije bog zna kako dobra ideja jer su im talasići remetili ravnotežu i padali su naizmenično na pesak, pa se joga pretvorila u opštu smejuriju.

Muni je navukla draperije na prozoru koji je gledao ka ulici i onda pustila bade mantil da sklizne sa nje. Odlepršala je do garderobe i krenula da prebire po letnjim haljinama. Začulo se zvono na vratima i ona zgrabi prvu koja joj se našla pod rukom i povika "Momenat!". Kada je otvorila vrata pred njima je stajao Čip.
-Pusti me brzo da uđem dok me neko nije video, hajde, hajde.
Bio je još uvek u radnom odelu i mirisao je na znoj. Muni ga je propustila u dnevni boravak i sporim koracima krenula za njim. Nije joj bilo jasno šta on sad hoće i zešto je konspirativan ali je slutila.
-On uopšte nije normalan- odmah je krenuo da peni Čip. - Krenuo je da me napada da smo ti i ja bili sinoć na Tvrđavi, navodno ti si mu priznala. Ma koje samo on da misli da može da mi određuje s kim ću kad i gde da budem. Zamalo me je napao. A i onaj njegov ker bez noge, samo je čekao znak. Srećom pa je naišao Džon da ih vozi u ribarenje, inače...
-I mene je jutros pitao. Ustao na levu nogu. Znaš da ga to hvata s vremena na vreme, isteruje neke pravde.
-Ma mogao je zube da mi polomi, ali, ne bi se ni on izvukao tako lako! Čip se sa kauča premestio za trpezarijski sto, izvadio iz džepa paketić sa belim prahom i krenuo kreditnom karticom da drobi prah i formira crte. -Nisam hteo danas da šmrčem, ali morao sam posle ovoga da nabavim. Vidiš da nisam išao do kuće ni da se istuširam. Majka sigurno misli da još radim. Dođi, draga.
Muni je sela za sto kraj Čipa i prihvatila cevšicu od novčanice koju joj je dodao. Uradila je sve to kao u transu. Povukla je a za njom i Čip.
-Nedostaješ mi-rekao je Čip.
-Ne nedostajem ti, sereš.
-Bilo nam je dobro.
-Akcenat je na prošlom vremenu.
-Molim?
-Gotovo je to odavno Čip. Hoćeš li da se istuširaš? Daću ti nešto Hektorovo da se presvučeš.
-Da li si ti normalna, prepoznaće neko.
-Postaješ paranoičan od ovih sranja.
-Ne govori mi da sam paranoičan glupačo, mrzim to. Idem kući. Majka se već brine.

Maks je sedeo nad tanjirom paste, lenjo uvijajući rezance kašikom. Gospođa Bjankini je stajala kraj stola sa loncem u jednoj i kutlačom u drugoj ruci, spremna da sinu dopuni tanjir. Nije izgledalo da se količina testa i preliva u tanjiru smanjuje i ona je postajala nervozna.
-Od čega si sit, od piva?
-Daj majko vina.
Ona krete da gunđa nešto sebi u bradu, ali ipak odloži lonac i prinese sinu bocu vina.
-Znaš li da sam te sinoć ja svukla? Obučen si zaspao na otomanu.
-Nisi morala da me svlačiš.
-Ti si ipak moje dete.
-Imam 35 godina.
-Ti ćeš uvek biti moje dete.
-Nisam baš uvek srećan zbog toga.
-Ni ja Masimo.
Maks ustade od stola, a onda doli još pola čaše vina i popi to naiskap. Krenuo je niz stepenice ka ulaznim vratima.
-Zar ne radiš sutra, sine?
-Radim majko- glas se izgubi kroz zatvorena vrata.

Maks se našao sa Benom Drobinom na klupi ispod zida. Ben je pažljivo izvukao određenu ciglu a iza nje se nalazio paketić marihuane. Maks se bacio na pripremanje papira i filtera dok je Ben mrvio travu. Spravica je za tili čas bila gotova. Suni kao da je nešto nanjušio jer se baš tog trenutka pojavio iz pravca svoje kuće. Za njim je skakutao njegov mali beli psić Čiko. Džoint je zaplovio svojim putem i momci se obreše u veselom oblačku dima.
Iz drugog smera naišle su Kali i Muni, u lepršavim letnjim haljinama.
-Dečaci moji-zapevuši Muni.
-Kakve lepotice. Gde ste pošle, malo do grada?
-Idemo na piće-dva u centru pa se vidimo. dečaci.
Muni je htela da se našali i da kaže da ih Čip vodi na kolače ili nešto slično, ali je naslućivala da to i ne bi bilo baš najbolje za njegovo zdravlje. Ustvari su išle da vode ženske razgovore negde malo dalje od Kalinog stana i sad već bivšeg dragog.
Maks je gledao kako Muni zamiče za ugao i bilo mu je krivo. Neko će je drugi gledati, neko će joj prići, razgovarati sa njom, Muni će flertovati sa tim nekim. Maks povuče dug dim trave.
-Idem po pivo. Pijete li vi?
Suni i Ben Drobina odmahnuše glavama. Oni su samo pot heads, ne i alkosi, a Maks unosi u sebe sve što mu dođe pod ruku.

-Večeras će Ben da učini korak.
-Kako to misliš Muni?
-Otićićemo sa njima na tvrđavu, desiće se, pazi šta ti kažem.
-Šta ako zaglaviš sama sa Maksom?
-Neću zaglaviti sama sa Maksom, on vrlo pazi da ne ostane nasamo samnom.
-Kako to misliš?
-Primetila sam to. Mora da ne zna šta samnom da priča.
-On je naskroz zaljubljen u tebe.
-I ja sam u njega.
-Šta to pričaš Muni?
-Ozbiljno, jesam, već godinama.
-To iz tebe govori prašak, lutko.
-Nije Kali, mislim, govori prašak, ali govori istinu.
-A Hektor?
-Šta Hektor. Pa i ti i dalje voliš svog muža, zar ne, a praktično ti je bivši i večeras ćeš možda da opališ Drobinu.
-Istina. Mada i dalje ti dopola neverujem.
-Ali to je ipak istina.
-I... jesi li nekad zamišljala kako bi ti izgledao život sa Crnim Maksom?
-Često o tome razmišljam. Kao, on je veliki diler kokaina, posesivni a ja sam mu supruga. -Muni počne da se kikoće a za njom i Kali- A ti, dušo, zamišljaš li nekad kako bi izgledalo da ste Ben i ti par?
-Ni mrtva!- Kali počeše suze da teku od smeha.
-Konobar, moliću račun.

"Kali i ja idemo pravo iz grada na Tvrđavu, hoćete li da nam se pridružite?"

"Eto i nas"

Kada su se Muni i Kali domogle tvrđave, momci su već bili tamo, Suni, Ben i Maks. Čiko je lajao na duhove mačaka u mraku. Devojke su donele dve boce ohlađenog belog vina i paket plastičnih čaša. Nazdravili su lepoj letnjoj noći. Pogled je pucao na njihov kraj i na ostatak grada, na more i ostrva.
Suni je sedeo na zemlji, mršav poput pravog jogina, sa gitarom u rukama. Čiko se napokon umirio i zakunjao pored njega. Zasvirao je neki topli rege, pevušili su šta su znali. Vino je klizilo, džointi su kružili.