Kapiram da su misli Džoa Stramera negde u tim vodama plivale dok je pisao ovu stvar. Mislim, halooo, ne preterujem, ne mislim da sam ja neki mislilac, poeta, prorok. Jok ja. Tek nešto mozgam jer mi se može.
Danas sam, napokon, uspela da uđem u ritam sa poslom i poskidam sve repove. Mnogo mi je laknulo, ma kao tičica sam. Mislim se, od sutra mogu da se vratim sebi... ovo je stvarno bilo too much svega što umara. Malo bih park, bajs, joga, žene, doduše u domaćoj varijanti. I sad sebi malo dajem za pravo da drvim svetsku politiku.
Zvao je Ivo, moj dragi, dragi frend, raspoložen, dobar, ma baš pozitiva. Pisala Sneža, u fulu, kao i obično. Moj brzi mozak, moj true, true friend. Onda Dragana, na mobaču, kikiki, kao i uvek i dobar plan za ženski žur. Svetlana šalje novi dizajn da bacim pogled. Nekako mi bre srce puno kad su mi tako veseli, jer smo skupa prošli sito i rešeto. Dobro, Svetlanu znam od skora, ali nije da nismo imale neki zajednički put i savezništvo. Dobri i kvalitetni ljudi su jednostavni. Sa njima je lako družiti se, sarađivati. Svetlana je dosta čvrsto utemeljena u svojim stavovima za razliku od moje večite kolebljivosti, popustljivosti i razmatranja nijansi i to je odlično za obe, čini mi se. Sa Ines, pak, postoji razlika u tome što je njeno prevagnulo ka ezoteriji dok se moje i dalje čvrsto drži činjenica. A emotivno bogatstvo je jednako. Itd. Ima jako mnogo toga, ali nema razloga ovde dalje o tome pisati jer već i ovo je neinteresantno eventualnom čitaču. Ljudi vole pikanterije, a ove moje pozitive su generalno smaračke. :D
I naravno, bilo bi lepo da su sve moje ovčice na broju, ali nisu. Moja omiljena, crna ovčica je negde odlutala i sad ja nemam sa kim da smišljam nestašluke. Stojim na livadici, njušim cveće, štrpkam travke i čekam. Da se vrati. Da se igramo.
No comments:
Post a Comment