Fuck, ovo je jezivo, uživo... Neka najezda loših stvari u poslednje vreme...
Dođe tako neki period, i to baš često nešto dolazi, kad se stvari izvrću naopako i nemaš blagu predstavu šta ti sutra donosi.
Da li ću, doslovno, vikend provesti u radu ili iščekivanju, da li će mi doći gost u nedelju, da li će mi platiti posao pa da trknem da uzmem kartu za bus (prva noć u busu u ovoj godini). Kad vidim more znaću da mogu malo da odahnem i uživam kako valja.
Imam želju da se učaurim, da se sklupčam i da neko brine o meni, da me mazi po glavi i kaže ono "sve će biti ok", ali tako da me u to i uveri. Na sto sam strana, previše konaca u rukama - poželim da sam marioneta i da se odmorim zaista. Zato se toliko u mislima vraćam na HK, jer sam se tada poslednji put osećala potpuno zaštićenom i bezbrižnom.
Zamorno je lelujanje po životu na ovaj način, bez čvrstog jezgra, bez leđa. Dakako, lakše je nego u lažnoj sigurnosti, bar si svom na svome i samo sebi odgovaraš i ne podnosiš nikom račune. Sloboda je i opojna i teška. Otvaranje je prošlo odlično, reakcije uh-ah-oh... Napravila sam jedan "bravo" katalog za Baneta, napravila neke planove. Ono što mi stalno fali je odmor i opuštanje, ovo me mrvi i mrvi i mrvi.... Malo se opustim danas, osetim napokon da sunce greje i cap tamo neki ogavni zemljotres udario na moje Japance i sva se sjebem...
Hvataš se za ono malo lepih vesti, raduješ se tuđim radostima, svojataš ih prosto, trudiš se da upiješ što više svetle energije iz svemira - dobra muzika, pismo, duhovita poruka, lajk u pravo vreme na pravom mestu...
Sad se mislim kako moji dragi i ja ličimo na neke stanovnike sanatorijuma, pobolele od raznih bolesti, uglavnom od beznađa i siromaštva, koji eto jedni druge uveseljavaju i hrabre, izdrži pile još jednu rundu, ne daj se. Primećujem kako se sve češće grlimo i govorimo jedni drugima da se volimo, kao da će stvarno smak sveta. Tolika količina ljubavi je ovde neobična pojava.
Džeri sada spava van kućice u piljevini. Izgleda da je predebeo za svoju kuću. Obožavam ga, posmatram ga dugo svaki dan, peljam po rukama, hranim. Bilo bi užasno glupo ovde da ga nema. On je jedna čista životinjica. On mi je velika radost.
No comments:
Post a Comment