Ipak... odraz u ogledalu mi se više dopada. Izgubljena ovčica se polako ali sigurno vraća na svoju stazicu. Ovčiju, dakako! Nikako koziju, nisam za kozje staze, ma jasno je iz prethodnog pasusa.
Copy paste design. Žemo, sve žemo, samo nek je zdravlja. Kad prelomiš, napokon, neke stvari u životu, kad se izložiš svojim nerealnim strahovima... to tako ume da prija....
Zbogom smarači, zbogom igrice, zbogom opsene... Pogledaš se u ogledalo, stvarno se pogledaš. Najvažniji je sjaj u oku, ako ga ima, sve drugo se da popraviti. Iskvarcati bledilo, istopiti dupe, skupiti lovu za pristojne cipele...
Otkud meni ova snaga? Otkud ovaj sportski duh, snaga da ustanem posle pada? Kako drugačije.
Volela bih da mi je lakša sudbina. E pa, nije, ali ima toliko toga što treba da cenim.
No comments:
Post a Comment