Evo i nove godine i nove decenije...

Zagazismo u 2011-tu! Pretpostavljam da će ekonomski biti obično đubre, kao i prethodna, ali se nadam boljoj zabavi i lepšem raspoloženju u ovom nastavku. Prethodnu godinu bih svrstala u red onih koje je bilo bolje prespavati, provesti u komi, preskočiti kao puža na stazi u parku. Zimu hejutujem dok traje, ovu odvratnu bljuzgu prošaranu ledom, svoju kratku, nedovoljno toplu jaknu, čizme koje propuštaju i hladnoću i vodu. Klima uređaj, pak, dižem u nebesa jer mi pomaže da bar u stanu ne crkavam cvokoćući.
Šolja vruće, mirisne kafe, cigareta, notebook na krilu, krpeni luster koji se ljulja od strujanja iz klime i život ne bude tako loš. Setim se ovih dana kako sam bogoradila nad Bangkokom prošle zime, a u gradu smrada i greha je bar bilo toplo, ako ništa drugo. Kako sam samo prezrivo zaobilazila hotelski bazen zagrljen tropskim rastinjem, kao da me drugi takav čeka iza ugla.
Dok glođem šargarepe u očajničkom pokušaju da smanjim svoje dupe mislim o raznim stvarima, frajerima, filmovima, kvarcovanju, Kanadi, nadogradnji noktiju i veštačkim trepavicama, knjizi koju više nečitam nego čitam, dizajnu, kućnim ljubimcima... Šta je to što bi me učinilo srećnom a da ne škodi zdravlju?