Tašmajdan, Azerbejdžan,...

Od kada je Tašmajdanski park pušten u upotrebu nakon rekonstrukcije stalno se čuju pokude i kuknjava, a pošto ja ovo leto provodim jednim solidnim delom u parku, u kučkarskom delu, možda bih mogla da se uključim u ocenjivanje.
Sviđa mi se što je napravljen deo za pse. Mogu slobodno da pustim Linu da jurca i da ne strepim za to da li će je udariti kola. Da, mogli su da predvide jednu popločanu stazu za vlasnike, nije za to baš bilo potrebno mnogo mozga i novca, ali nisu. Česma je isto loša. Ali, suština je uredu.
Spomenici su skandalozni, ali to mi uopšte ne smeta, sa onom kič fontanom čine toliki treš da su mi beskrajno zabavni, poput dva govna na postamentu. Što i jesu.
Ono što mi se zaista ne dopada je što se opet desio čupaj pa sadi sindrom, sindrom koji će obeležiti očajni period vladavine Tadićevog DS-a. Ta palanačka potreba da se zelenilo isčupa, da ga zameni beton, mene baš  rasrdi. Iseći sva ta stabla i žbunove u tom ne baš velikom parku pravi je zločin.
Tako sada gornji deo Bulevara bez bogate hladovine platana podseća na neku vukojebinu zaostalu u vremenu, a i Tašmajdan mu se može pridružiti. To su dva vrlo uočljiva znaka da je sve otišlo u tri lepe. Nešto poput Miloševičevog platoa kod Vuka i "Metroa".
Ironija je što se pišu kazne onima koji gaze travu na Tašu, a oni koji su posekli ono silno zelenilo bili su za to nagrađeni. 

Rembrant Toyotom stize na Beogradski sajam

Ima tome mozda i pola godine kako sam "izgooglala" drugara Danila Joanovica iz osnovne. Cula sam da je uspesan jazz muzicar u Holandiji. Ispostavilo se da je Radio Mileva imao smetnje kada su pricali o Dachi i da je on jedno vreme svirao nekakav punk a da je po profesiji moj kolega slikar. Da zivi u Amsterdamu, zivi. I zamislite, zivi od slikarstva. I to dostojanstveno. Shibnem ja Dachi mail, Dacha odgovori i kroz mailove krenemo da se prisecamo ekipe iz osnovne, profana... Jesenas sam napustila svoju garsonjeru i preselila se kod mog decka Pedje i nasla se u prilici da izadjem JA u susret nekom iz belog sveta! Danilo je boravio u stanu dok je bio u Beogradu.
U medjuvremenu, Dacha je reshio da dashak Amsterdama i svetske umetnicke bashtine "dopremi" u BG. Nedavno je tamo odrzana izuzetno posecena izlozba fotografija-reprodukcija svih poznatih Rembrantovih dela u originalnoj velicini. Dirljivo je to sto nesto toliko vazno a pride i atraktivno zahteva gotovo misionarski rad jednog coveka, zapostavljanje sopstvene profesije i nedostatak slobodnog vremena. Na ovaj nacin zelim da mu se zahvalim i pruzim punu podrsku jer verujem da kultura oplemenjuje i leci, a mi smo na ovim prostorima prilicno oboleli, zna se od kojih bolesti najvise-a redovi ispred ordinacija za nase boljke-ne postoje.