Ribe, raci i prstaci

Dan vreo, Dragana i ja još sanjive bauljamo po teraci Ivine kuće, čoviku je potriba koji dan da se rekupera od truckanja busom i adaptira na mir, tišinu koju bojidu glasovi naše ekipe, miris borova i pogled koji odvajuje od lipote. Cvite i Mali Plavi se sa maskama i alatom spuštaju do plaže. Idu počinit kriminalni akt vađenja prstaca iz stine, da se počaste sa prijama iz Beograda. I dok smo nas dvi još uvik u nekom kava, novine, pogled u daljinu điru, a vredni Božo Bojnik vodi kroniku svega toga, momci doli uveliko odvajuju stinu macom. Dok smo se mi spustile na plažu, stina je već dobro iskidana udarcima, Mali Plavi je crven ka rak, Cvite prakticira podvodni ribolov.
Taj dan smo izili tu inače vrlo skupu deliciju. Hvala Malom Plavom ća se umoria dok je goria i barba Ivi ća ih je dobro skuha a nije beštima. Cvite nam je pripravio odličnu ribju juhu od svoga ulova.

Neki dan iza toga Božo Bojnik se opio i stao da budali kako bi nas moga sve na spavanju priklat, na šta je Dragana stala naglas se smijat i komentirat da kako će nas dvi ili poštedit ili ostavit za kraj jer da smo mu mi ka "rodice iz Srbije". Ivo je to kao ozbijnije shvatia te je sta da se dere na Božu i da ga tira ća doma zoron, da on neće mislit šta će ovom pasti na um, a da će ovu noć spavat sa sikiron za svaki slučaj. I zatin je u afektu dofatia ća mu triba i zaputio se u noć, jer je bilo već oko ponoć. E onda san se ja preplašila i nisan mogla da se smirin, a kad se oko jednu uru vratia sa bogatin ulovom raka, nasmijan, bilo mi je mnogo laknilo. Raci su šuškali u plastičnoj teći cilu noć, a Dragana je mislila o tome da ih pusti, a ja san mislila o tome da ako ih ona pusti, da će Ivo poći sikiron na nju.
Sve se svršilo tako što su raci pali za slobodu, a Dragana in je junački odolila, Ivo se smiria i nije potira Božu ća, a Božo se svo vrime gradia da i nije ništa bilo. Te rake malo ko jede, jer ih malo ko lovi, nisu ekonomični, imaju malo mesa, ali to meso šta ga ima - jako je dobro.

A jedan je dan Ivan zvani Jovo došao noseći dalmatinski specijalitet, slane srdele, sirotinjski pršut kako se on izrazia. Sa dobrin Ivinin domaćin kruhom, bilin vinom sa ledon, srdele su klizile niz grlo sa ludin gušton.

Pored ribe, raka i prstaca, u Dalmaciji se jede i odličan domaći kruh ispo peke, sladak kumpir, slatke pome, kapula, janjetina i bržole.