Ne znam šta da radim sa ovom tugom koja me je obuzela posle projekcije "Samo jednom se ljubi". U prvi mah osetila sam ono što inače u meni proizvede gledanje moćnog filma, dobre priče, odlične glume, katarzu koju daje uzvišena tragičnost, magiju koju nije mogla da rasparča ni činjenica da trideset godina stariji Zijah Sokolović sedi ispred mene, nagnuta napred mogu i fizički da ga osetim, ali magija je tu, vidim deset metara ispred sebe teme Vladice Milosavljević, a čarolija je jača. Povratak u ispraznu sadašnjost je strašan. Gubim pojam o danima, nedeljama, jer su dani mahom prazni i jadni. Dođe mi da iskočim iz svoje kože jer ne znam kako dalje iz razloga što se pita ne pravi od govana.
No comments:
Post a Comment