Dan, ma ni za kurac, majke mi. Dodjem prijatno slomljena sa Diorame sinoc, odspavam lepo, ali ustanem na pogresnu nogu. Prvo sam ujutru posla do Visnjice sa Linom po bakaluk. Vezem ja nju za stubic ispred radnje i udjem da pokupim tih par namirnica, medjuostalom i pola kile mlevenog da skuvam kucetu klopu.Na kasi izvalim da su mi otkucali kilo umesto pola kile mesa. I dok su oni resavali taj "slucaj" a ja dzedzila pored kase iza koje se nakupljao red, Lina je iskoristila vreme i iskidala i trecu ogrlicu. Doslo mi je da vristim, lepo da vristim. Ogrlica stoji na koncicu i mi se tako nekako dovucemo do stana. Popila je po turu i treci put, ali dzaba radnja... Priheftam ogrlicu zihernadlom i povedem je popodne u setnju do stadiona. Naisli smo na drugog jazavicara i ona poleti ka njemu i ogrlica se rasturi i ja je zgrabim i unesem u stadion i budaaaala, pustim je kao da se istrci. A ona pravac iza neke ograde se uvuce, a tamo neko preduzece koje, naravno, nedeljom ne radi. Iza ograde neke macke i vrane, zanimacije do ludila. Vicem, zovem umilno, ma nista. Prikace mi se neki cigancici sto duvaju lepak i onda mi svi zajedno nju kao dozivamo, dok se oni nisu smorili i seli malo dalje da duvaju a ja vec kipim. Klinci odu pa i ja kao krenem da idem, i evo i Line, ali nikako da mi pridje da je ponesem, jer ona ne ume sama preko ulice, frka ziva. Uglavnom, uhvatila sam je tek kad je uletela u kafanu, srecom, pa u svaku kafanu ima zelju da udje... Kasnije je jos-jela knige, pokusala da baci Dzerijev akvarijum i da skoci sa prozora da ulovi macku. I nije to razlog sto je ovaj dan sranje. Naprotiv, sve je ovo bilo donekle zabavno i u rok sluzbe. Ono sto je glupo je sto joj nisam stavila brnjicu ili bila vidovita pa kupila metalnu ogrlicu, sto nisam izgrdila klince koji duvaju lepak, sto sam pustila Linu u stadion, sto sam, sto sam bre som, som, som!
No comments:
Post a Comment