Evo je na fotki snimljenoj u nekom od lepih novebarskih popodneva, uživa pod zracima sunca.
Nije što je moja nego je stvarno mnogo slatka i simpatična. Voli da se igra, juri, začikuje. nije agresivna, ne reži. Brzo trči i neumorna je a to trčanje je skroz smešno zbog njenih kratkih nogu i velikih ušiju koje lepršaju. Lina je znatiželjna i dobroćudna kuca. Osim trčanja voli i da pliva, hrabro skače u vodu, voli nanose jesenjeg lišće, skakutanje po pesku.
Svim ljudima koji dođu u kuću ona odmah priđe u nameri da se bar malo zbliže. Još ako uspe i da se ugnjezdi u krilu...
Lina spava samnom u krevetu, voli da se naguzi do mene i često me dobro izgura do ivice. Spava puno. Retko se desi da ustane pre mene i to ako joj je hića za wc i onda malo zavija, gricka i laje da mi da do znanja da mi valja požuriti iz kreveta pravo pred zgradu.
Lina u svakom parku stekne brzo drugare jer ona za šas raspomami kučiće na igru. Vole je i kuce a i njihovi gospodari. Uopšte nam često prilaze na ulici ljudi da kažu kako je lepa i da je maze.
Divno je živeti sa izuzetnim psom, brinuti o njemu, zaspivati grleći ga... uh... ja malo malo pa je čačkam nešto, mazuljam, ljubim.
Ona je moja princeza patuljčica.
