Bela soba

Boravim već par dana u svom stanu, privremeno i to u meni izaziva kojekakve osećaje i budi sećanja. Stan je pretežno beo, prazan kao hotelska soba a sa prozora se vidi beli nanos snega.
Komšiluk se čini mi se, prekomerno sjebao u međuvremenu, prodavci u okolnim radnjama deluju utučeno, komšije neraspoloženo. Jedini stvarno prijatan susret mi je bio sa gđicom Ari.
No, protiv te praznine borim se radom, planovima i uživanjem u serijama.

U ovim teškim vremenima vrlo se jasno može videti koliko su jadnobedni izvesni likovi koji su protutnjali kroz moj život. Uspevam da oćutim i da budem iznad toga, ali duboko u sebi sam razočarana tolikom količinom sitnih duša. Kako su samo ljudi u stanju da se ponize zbog malo novca, naprimer!
Taman mi se sleglo sve ono od rata, nacionalizma, prešla sam preko jako mnogo toga, a sad se opet dešava...

Sutra u najavi imam dva posla plus jogu. Mislim, vauuu! Javlja mi se da će jedan biti hevi i možda nikad naplaćen (te svrstan u kategoriju iz pasusa iznad), ali probatčemo.