Zivot u Srbiji ponekad izgleda kao zivot u nefunkcionalnoj porodici. Kod kuce bi trebalo da je najbolje, a ono-nije. Neko je bacio bombu na stan novinara Dejana Anastasijevica. Pretnje krecu u realizaciju. Drugacije misljenje, javno izreceno, moze dovesti do pogibije onog koji misli i/ili njemu bliznjih.
Pokusavam da nadjem svoje mesto na planeti. Nije lako nama iz nefunkcionalnog doma da se snadjemo. Danilo me je pozvao da sa jos jednom slikarkom i sa njim izlazem u Amsterdamu u Junu. Dok cekam da upravnik galerije potvrdi da i ja mogu da ucestvujem, raspitujem se o holandskoj vizi, o iznosenju slika iz zemlje... Spisak dokumenata, dugotrajne procedure u oba slucaja ispunjavaju me jezom, a da ne pricam o sumi novca potrebnoj samo da stignem do tamo i vratim sebe i slike. Sluzbenica holandske ambasade bila je vrlo neprijatna u kratkom telefonskom razgovoru. U Republickom zavodu za zastitu spomenika saznala sam da obrada papira traje dve nedelje, osim u hitnim slucajevima kada moze biti gotovo sledeceg dana. Cini mi se da hitni slucaj mora znaciti da se vise plati... U startu si obeshrabren da bilo sta pokusas. Ako upravnik aminuje moj dolazak, progutacu ponos i uciniti sve sto je u mojoj moci da dospem do 'obecanog grada'. Zlo mi je unapred od svih tih cekanja u redovima, neprijatnih dijaloga, objasnjavanja da nemam nameru da ostajem tamo duze od deset dana... Pada mi na pamet kako je izgledalo dobiti vizu za Hrvatsku posle bobardovanja male Jugoslavije. Nisi mogao da dobijes vizu ako nisi mogao da dokazes da imas dovoljan procenat hrvatske krvi. Monstruozno. I Hrvatska je jedan nefunkcionalna porodica.
