Na svetu ima strasno mnogo gradova, velikih i malih, onih koji jedva mogu da ponesu ime grada i onih koji su toliko veliki da su veci od nekih drzava. Ima ih modernih, jako starih, cistih i bogatih, siromasnih i prljavih. Volela bih sve da ih obidjem, iako je to nemoguce. Volela bih, priznajem. Ali, postoji grad koji je za mene, potpisujem, ispred New Yorka, Petrograda, Praga, Pariza, Kaira ili Singapura, koji ne nosi toliko istorije sveta kao Rim, Atina ili Damask, ali koji cuva moju licnu istoriju i istoriju nekih mojih predaka, u kom je srecno zarobljen najlepsi deo mog detinjstva, najlepsa letovanja zrelijeg doba. Split nije kosmopolitski grad u pravom smislu reci iako kroz njega prodje mnogo brodova i mnogo stranaca. Oni uglavnom tek prodju, ne stignu da ga upoznaju, da popricaju sa ljudima, oslusnu bilo grada. Zato Split nikada nije uspeo da se navikne na strance. Treba vremena da se covek srodi sa Splitom i Split sa covekom. Dajte mu sansu i on ce vam to mnogostruko uzvratiti.
Na svom poluotocicu koji se zavrsava rtom opojne borovine, mnogo puta opevanim brdom, Marjanom, stisnuo se Split, pa sve puca kao slasna kokica do Kastela i put Stobreca. Obgrlili su ga Mosor, Ciovo, Brac i Solta. Na njegovo krilo pre tridesetak godina pala je skoljka Hajdukovog Poljuda, jednog od najlepsih stadiona na svetu, a svakako je najlepsi u bivsoj Jugoslaviji. Hajduk se voli svim srcem i kune se u bilu boju voljenog tima. Split je grad sporta, slagera i droge. Nastao na zidinama Dijoklecianovog penzionerskog letnjikovca, Split se sirio put Varosa, uz Marjan i uz more, Manosa, povise palate, od gradskog djardina pa put brda, te put Luchca, uz Radunicu i njene kalete. Split je jako star grad i to je vrlo ocigledno kada vas na ulasku u centar pozdravi moderni zvonik sa crkve Sv. Duje izgradjen u 13. stolecu... U doba kada je grad nastao, jos uvek su hriscani bili progonjena sekta. Sv Dujam je prvi biskup grada Salone nadomak Dijoklecijanove utvrdjene palate koga je car dao pogubiti. Zastitnik hriscana i grada Splita.
Split je grad doteranih zena i brkatih muskaraca (koji ako i nisu brkati-izgledaju kao da jesu). Uredne zene sa zlatnim nakitom vuku kese bakaluka sa Pazara. Muskarci ispijaju pive u lokalnom bircuzu i bistre sport i politiku.
U Splitu se zivi sporijim ritmom, pomalo siromaski ali dostojanstveno. Lepe dalmatinke cesto imaju ruke grube popout seljackih od domacih psolova. Generalno su jako vredne, uredne zene i dobre majke.
U Splitu se mnogo i grubo psuje. Treba vremena da se te psovke provare.
Splicani se cesto iz hobija bave nekim oblikom ribolova. Cucete mnogo ribolovackih zgoda.
Puno je muzicki nadarenog sveta tamo, peva se, sviraju gitare. Ako jos uvek mozete negde cuti nesto nalik na serenadu, to bi se moglo zbiti u ovom kutku sveta.
Splicani su ponosni na svoj dijalekat i neguju ga, narocito pripadnici nizih staleza, koji nisu studirali u Zagrebu ili Rijeci. Vrlo se neguje i specifican humor i nacin pripovedanja anegdota. Ljudi su bucni, okretni, puno gestakuliraju, glasno i brzo govore. Imate utisak da nemaju nikakve sramezljivosti u sebi.
Jede se jednostavno ali dobro, voce i povrce slatko je i socno, puno sunca, kruh savseno jedinstvo mirisa i okusa, odlicna janjetina, svjeza riba, usoljene srdele, maslinovo uje, pashki sir, panceta...
Splicani su, vecinom, zgodni i lepi ljudi, ne previsoki, ali retko debeli, uredni i dostojanstveni.
Prava je sreca ziveti u tako lepom gradu. Nije ni cudo sto ga svi njegovi stanovnici toliko i vole.
Znate li one dane, kada vam naprosto loše ide?
