Tok misli

I dalje smo poput mase inteligentnijih zivotinjskih vrsta oranizovani po sistemu alfa muzijaka i onih koji to nisu ili onih koji cekaju to da postanu i zenki koje alfa muzjaci oplodjuju. Seke su uglavnom jebene, a muski bas i nisu svi. Jebavaju uglavnom alfa muzjaci. I to je nesto sto svi znamo, ali ponekad namerno ili nesvesno zaboravljamo. U pogledu seksa stvari stoje tako, a stoje i u mnogim drugim oblastima zivota.

Promatram ljude i vidim to. U onim ostrim trenucima, kada mi se svest super-razbistri.

Nikad sebe nisam smatrala tipicnom zenkom-suvise sam veliki kontrash po prirodi. Ali, stvari stoje tako, to je baza.

Zasto je Split najlepsi grad na svetu?

Na svetu ima strasno mnogo gradova, velikih i malih, onih koji jedva mogu da ponesu ime grada i onih koji su toliko veliki da su veci od nekih drzava. Ima ih modernih, jako starih, cistih i bogatih, siromasnih i prljavih. Volela bih sve da ih obidjem, iako je to nemoguce. Volela bih, priznajem. Ali, postoji grad koji je za mene, potpisujem, ispred New Yorka, Petrograda, Praga, Pariza, Kaira ili Singapura, koji ne nosi toliko istorije sveta kao Rim, Atina ili Damask, ali koji cuva moju licnu istoriju i istoriju nekih mojih predaka, u kom je srecno zarobljen najlepsi deo mog detinjstva, najlepsa letovanja zrelijeg doba. Split nije kosmopolitski grad u pravom smislu reci iako kroz njega prodje mnogo brodova i mnogo stranaca. Oni uglavnom tek prodju, ne stignu da ga upoznaju, da popricaju sa ljudima, oslusnu bilo grada. Zato Split nikada nije uspeo da se navikne na strance. Treba vremena da se covek srodi sa Splitom i Split sa covekom. Dajte mu sansu i on ce vam to mnogostruko uzvratiti.

Na svom poluotocicu koji se zavrsava rtom opojne borovine, mnogo puta opevanim brdom, Marjanom, stisnuo se Split, pa sve puca kao slasna kokica do Kastela i put Stobreca. Obgrlili su ga Mosor, Ciovo, Brac i Solta. Na njegovo krilo pre tridesetak godina pala je skoljka Hajdukovog Poljuda, jednog od najlepsih stadiona na svetu, a svakako je najlepsi u bivsoj Jugoslaviji. Hajduk se voli svim srcem i kune se u bilu boju voljenog tima. Split je grad sporta, slagera i droge. Nastao na zidinama Dijoklecianovog penzionerskog letnjikovca, Split se sirio put Varosa, uz Marjan i uz more, Manosa, povise palate, od gradskog djardina pa put brda, te put Luchca, uz Radunicu i njene kalete. Split je jako star grad i to je vrlo ocigledno kada vas na ulasku u centar pozdravi moderni zvonik sa crkve Sv. Duje izgradjen u 13. stolecu... U doba kada je grad nastao, jos uvek su hriscani bili progonjena sekta. Sv Dujam je prvi biskup grada Salone nadomak Dijoklecijanove utvrdjene palate koga je car dao pogubiti. Zastitnik hriscana i grada Splita.

http://www.youtube.com/watch?v=iuTu_kR94OU

http://www.youtube.com/watch?v=n2Nm7ZXwdhQ&feature=related

Split je grad doteranih zena i brkatih muskaraca (koji ako i nisu brkati-izgledaju kao da jesu). Uredne zene sa zlatnim nakitom vuku kese bakaluka sa Pazara. Muskarci ispijaju pive u lokalnom bircuzu i bistre sport i politiku.

U Splitu se zivi sporijim ritmom, pomalo siromaski ali dostojanstveno. Lepe dalmatinke cesto imaju ruke grube popout seljackih od domacih psolova. Generalno su jako vredne, uredne zene i dobre majke.

U Splitu se mnogo i grubo psuje. Treba vremena da se te psovke provare.

Splicani se cesto iz hobija bave nekim oblikom ribolova. Cucete mnogo ribolovackih zgoda.

Puno je muzicki nadarenog sveta tamo, peva se, sviraju gitare. Ako jos uvek mozete negde cuti nesto nalik na serenadu, to bi se moglo zbiti u ovom kutku sveta.

Splicani su ponosni na svoj dijalekat i neguju ga, narocito pripadnici nizih staleza, koji nisu studirali u Zagrebu ili Rijeci. Vrlo se neguje i specifican humor i nacin pripovedanja anegdota. Ljudi su bucni, okretni, puno gestakuliraju, glasno i brzo govore. Imate utisak da nemaju nikakve sramezljivosti u sebi.

Jede se jednostavno ali dobro, voce i povrce slatko je i socno, puno sunca, kruh savseno jedinstvo mirisa i okusa, odlicna janjetina, svjeza riba, usoljene srdele, maslinovo uje, pashki sir, panceta...

Splicani su, vecinom, zgodni i lepi ljudi, ne previsoki, ali retko debeli, uredni i dostojanstveni.

Prava je sreca ziveti u tako lepom gradu. Nije ni cudo sto ga svi njegovi stanovnici toliko i vole.

Causeway Bay, Japanski kutak Hong Kong-a

Posle kratke setnje Bangkokom, povesu vas na duzu setnju Hong Kongom, jednim od najfascinantnijih gradova na planeti. Prvo mesto na koje bih svratila bio bi Causeway Bay kvart, jedan od najuzurbanijih delova grada, okicen sa najvise reklama, svetlecih i onih drugih, zbog ofucanih solitera tako blejdranerovski. Ovaj deo grada je ravan i zgodan za bazanje, u njemu se nalaze neki od Japanskih trznih centara, koji su mi bili vrlo zanimljivi zbog moje fascinacije Japanskom ulicnom modom, gotik lolitama, ganguro, dekora i ostalim Harajuku fazonima. Welcome to the Fake Candyland!

http://www.youtube.com/watch?v=6md5RSnVUuo

Pauze u bazanju i shoppingu moguce je napraviti u brojnim restoranima i kafeterijama, proverenom Starbucks-u ili odlicnom lokalnom Pacific Cofee-u. A verujte da cete pozeleti da sednete i uzivate u trenutku, jer dok hodate Bay-om prosto se nezaustavljivi jer vas sareni izlozi i reklame vuku sve dalje. I sva ta gungula nije nimalo neprijatna jer su ljudi oko vas fini, uzdrzani, tihi. U jednom malom Japanskom shopping mall-u, Lafayette, provela sam nezaboravne trenutke osecajuci se kao svoj na svome, u sarenilu sitnica za kosu, vestackih trepavica, cizama sa sljokicama, tasnica sa medvedicima, cipkastih haljinica, bundica od vestackog krzna, mastovitih sesirica... I sve to uz neobicnu izedbu bozicnih songova sa zvucnika.

Dusit palata i Dusit zoo-vrt

Poslednji dan u Bangkoku provela sam u poseti Dusit palati i Dusit zoo-vrtu. Dusit palata, prilicno je dosadno mesto, osim drazesne izlozbene postavke vezova koja se tamo moze videti. Dusit zoo, zato, pravi je dozivljaj. Na velikom prostoru punom bujnog tropskog rastinja, sa jezercima, ostrvcima, ogromnim vodozemcima koji se tu slobodno krecu, psihodelicnim skulpturama i nesto manje zivotinja (izdvojila bih nocni paviljon i ostrvo ptica kao must see,a i najveceg glodara na svetu-Kapibaru) pruza vam se jedinstven dozivljaj, mozda najuzbudljiviji profani nacin zabave u ovom gradu. Nikada nisam videla lepsi zoo vrt, jer je on ujedno i prava botanicka basta i mastovit zabavni park. Obavezno ga posetite ako se zateknete u ovom gradu. Posetite distrikt crvenih fenjera i uporedite ga sa ovim dozivljajem. Mene iznajmljivanje prostituki ne interesuje a masaza me golica. Volela bih ponovo da vidim ovaj neverovatni vrt.

Produkti bede

Na Sukumvit road-u nisam fotografisala da ne bih imala nekih problema, ipak sam tu bila sama, daleko od bilo cega na sta bih mogla da se pozovem u slucaju nezgode. Zato fotografija nije moja vec pronadjena na internetu. U svakom slucaju bi mozda bilo bolje da sam imala drustvo, da mi neko eventualno obrati paznju na nesto interesantno, jer ja tako nesto tamo nisam videla. Beda prostitucije ista je kao i bilo gde drugde. Nisam dobila "neverovatnu" ponudu kao neki momci koji su dolazili, tako da sam ostala netaknuta tim gresnim aspektom Bangkoka. Ono sto je mene definitivno odbilo od ovog grada je beda i smrad, sve oko vas vice bolest, glad...

Kraljevska palata i poseta Budi od emeralda

Posle posete hramu Wat Arun, ukrcala sam se na brodicu i vratila sa na onu stranu reke, da bi posetila Kraljevsku palatu koja je sazidana kraj neverovatnog kompleksa hramova medju kojima poseban kuriozitet predtsavlja hram u kom se cuva majusni Buda od emeralda, koga odevaju, slicno kao Manekena Pis u Briselu. Samo sto je Buda finiji momak od vragolastog Pisa. Fotografisanje nije dozvoljeno, u Budi se uziva na kolenima, bos. U Budisticke hramove ulazite bosi. Mene je bio strah od infekcije, ali sam morala da rizikujem. U samom kompleksu postoji perfektna umeanjena kopija Kambodzanskog Angkor Wata. Tu je i zlatna kupola hrama Phra Siratana Chedi. Gadan je guzvanjac, ali sam si dozvolila opustanje uz bozanski sladoled jednog poznatog sladoledzijskog lanca. Iscrpljena, sela sam na taksi i domogla se hotela. Taksiji su cisti i jako jeftini, sa sve dobrim baksisom.

Odmorila sam se kako valja da bih se spremila za vrhunac zloceste ponude koju ovaj grad ima. Sukumvit ulicu.

Poseta Wat Arunu

Da bi se stiglo do najlepse gradjevine u Bangkoku, po mom skromnom misljenju, potrebno je bilo ukrcati se na brodicu za novac bolno sitan i preci Chao Praju. Saobracaj na reci je ziv. Dan je bio oblacan i monsunska kisa pocela je da sipi u jednom trenutku. Hram Wat Arun je predivno zdanje od kamena, koje se skoro piramidalno penje ka oblacima. U hram se ne moze uci, ali se po njemu moze pentrati i uzivati u pogledu na grad, reku... I dalje mi je u vrlo zivom secanju. Tamo sam se osetila zaista lepo. Hramovi su ono zbog cega valja, pre svega, posetiti ovaj grad. Uzivati u toj humanoj arhitekturi. Kisa je lepo rashladila taj dan i ovaj izlet je bio sjajan dozivljaj. Volim da slikam arhitekturu po olujnim danima, jednako koliko i po suncanim. Krovovi medju sivim oblacima... Jedino sto mi nedostaje sa Tajlanda su hramovi.