Budimo Kanađani iako smo Srbi

Talking Heads - "And She Was"

Boraveći nekoliko puta u Kanadi, imala sam priliku da se uverim da je moguće da se većina ljudi u vašem okruženju ponaša ljubazno, pristojno i predusretljivo. Te da se vaše greške ne smatraju momentalno za najcrnje namere. Navešću odmah primer.
Jednom prilikom cunjala sam Otavskom ulicom Bank, jednom od najšarmantnijih ulica koje sam videla u životu. Tu su najslađe radnjice, piljarnice, pekare, kafići u celoj Otavi - čovek i sam može lepo da se provodi satima.

Negde u toj cunjaži morala sam hitno u toalet, pa sam ušla u jedan Tim Hortons kafe, zamolila konobaricu za ključ od prostorije a tek po obavljenom poslu stala za pult da poručim kafu.

I dok su mi pripremali kaficu ja sam bacila pogled iza sebe i sa zaprepašćenjem ugledala dug red iza svojih leđa... Niko nije vikao, protestvoao, psovao, bogoradio nit me mrko pogledavao. Mirno su čekali red svi pa i jedna gospođa u invalidskim kolicima. Izvinila sam se i izašla, bilo mi je vrlo neprijatno. A reakcija me je zapanjila posmatrano iz balkanskog ugla. Imam utisak da bi u Beogradu svi odreda istripovali da sam namerno stala preko reda, da bi me malo ne linčovali na licetu mesta.

Jako se često setim te scene kad neko stane ispred mene u redu, iako je došao kasnije. Pomogne mi da ne odreagujem ružno ni u sebi.

Opet, verujem, Kanađanin na Balkanu mogao bi ostati krajnje šokiran. Koliko god budila kanađansko u sebi ne uspevam da nađem dovoljno smisleno opravdanje za ljude koji bez pardona ne ispunjavaju obećanja, "zaboravljaju" da plate za završen posao, nisu u stanju da vam napišu ni kratak mail kad odustaju od dogovora, ne odgovaraju na poruke, mailove, ne javljaju se na telefon. Život trenutno jeste težak mnogima. Zašto ga dodatno pogoršavamo gradeći trule međuljudske odnose i rušeći postojeće?

Ono što planiram je da se takve omaške ne dešavaju meni. Lagala bih kad bih rekla da nisu. U svojim depresivnim fazama nisam odgovorila na nekoliko mailova, nekim ljudima sa kojima sam prestala da se družim nisam čestito obrazložila zašto je to tako, itd. Samu sebe kamenujem zbog toga sporadično. A zbog nekih stvari, nekih ljudi koji su činili/nisu činili neke stvari, dođe mi da ih ujedam, da ih prodrmusam, raščerupam... i sve tako nešto, totalno nekanađanski. 

Deca iz rasturenih porodica

Zivot u Srbiji ponekad izgleda kao zivot u nefunkcionalnoj porodici. Kod kuce bi trebalo da je najbolje, a ono-nije. Neko je bacio bombu na stan novinara Dejana Anastasijevica. Pretnje krecu u realizaciju. Drugacije misljenje, javno izreceno, moze dovesti do pogibije onog koji misli i/ili njemu bliznjih.

Pokusavam da nadjem svoje mesto na planeti. Nije lako nama iz nefunkcionalnog doma da se snadjemo. Danilo me je pozvao da sa jos jednom slikarkom i sa njim izlazem u Amsterdamu u Junu. Dok cekam da upravnik galerije potvrdi da i ja mogu da ucestvujem, raspitujem se o holandskoj vizi, o iznosenju slika iz zemlje... Spisak dokumenata, dugotrajne procedure u oba slucaja ispunjavaju me jezom, a da ne pricam o sumi novca potrebnoj samo da stignem do tamo i vratim sebe i slike. Sluzbenica holandske ambasade bila je vrlo neprijatna u kratkom telefonskom razgovoru. U Republickom zavodu za zastitu spomenika saznala sam da obrada papira traje dve nedelje, osim u hitnim slucajevima kada moze biti gotovo sledeceg dana. Cini mi se da hitni slucaj mora znaciti da se vise plati... U startu si obeshrabren da bilo sta pokusas. Ako upravnik aminuje moj dolazak, progutacu ponos i uciniti sve sto je u mojoj moci da dospem do 'obecanog grada'. Zlo mi je unapred od svih tih cekanja u redovima, neprijatnih dijaloga, objasnjavanja da nemam nameru da ostajem tamo duze od deset dana... Pada mi na pamet kako je izgledalo dobiti vizu za Hrvatsku posle bobardovanja male Jugoslavije. Nisi mogao da dobijes vizu ako nisi mogao da dokazes da imas dovoljan procenat hrvatske krvi. Monstruozno. I Hrvatska je jedan nefunkcionalna porodica.