Istina

Mora da sam ozbiljno poludela kad pisem blog svaki dan :D. Znaci meracim se da gledam "U raljama zivota", smejem se, ne prestajem. :D
Ne znam da li se vama desi da vam se svidi neko djubre od pesme, pa jos i da se kosi sa vasim osnovnim zivotnim nacelima. E u tom stilu se Dragani i meni svidja jedna gadno navijacka stvar, koju umalo da pustimo u najpogresnijem mogucem drustvu ;). Apropo tekme danas. I zato ja danas gledam "U raljama zivota", divnog Rajka Grlica, po tekstu Dubravke Ugresic. Mislim, sta ces lekovitije?
Pitanje je i toga da li verujes da je istina jedna? Tu dolazi do velikih razmimoilazenja medju ljudima. Dovrsila sam sinoc sladak filmic o toj temi... suprotan mojim uverenjima "Cloud Atlas". Romantican je i lepo snimljen, ali prica nije ni malo ubedljiva. Uopste nije potrefio u duhovnu notu. Onda je, mislim, bolje, pisati o suvoj psihopatiji i tu naci nesto sto makar deluje nadrealno, nego ovako plitko pristupiti zanimljivoj temi, a jos sa reputacijom koju imas. Glupo, skroz! Uostalom, ima ko je objasnio ljubav i romantiku na sto puta poeticniji nacin. Uzas. Sladak filmic? Ma uzas!
I tako sinoc zabodem potpuno bezveze do jedno 4 pola 5 a ujutru me u pola deset probudi postar i potpuno me upropasti. Srecom nemam puno obaveza pa prezivljavam, ali najvise bih volela da do vremena za spavanje, pisem, gledam filmove i slusam muziku. Ozbiljno! Zeljna sam sama sebe na svome :).
Ta-na-na-na. Otkazala sam dogovor i sad sam solo. Ne da me je nesto smaralo, ma jok, umooornaaaa, zeljna sebeeee...
A moja prva pomisao kad me je postar pozvao bila je da je u pitanju neki manijak iz proslosti ili okruzenja, koji je dosao u nenajavljenu posetu ili da je pak u pitanju kutija sa telecim srcem kao sadrzajem. Medjutim, nista tako dramaticno, obicna posiljka.
Istinu ne treba zloupotrebljavati, ali se isto tako ne treba ni kriti od nje. Nema prave srece dok nisi u skladu sam sa sobom, dok nisi istinit. Taj sklad misli, emocija i delanja, nesto je cemu bi svako trebalo da tezi.
Nevaljalstvo ne moze da ima svoje pokrice u izuzetnosti. Jednostavno receno, jedno drugo potiru.
Takodje je i ljubav odlika jakih i plemenito osecanje, dok je ljubomora i skrtost odlika slabih.
To su jednostavne istine kojih treba uvek da budemo svesni.
E da... oko mene se i dalje mnoze zaljubljeni, kao zecevi!

Posast ljubavi

Odjednom oko mene, to ne mogu da ne primetim ma koliko pogubljena i zauzeta bila, neka ogromna kolicina zaljubljenog naroda, sve pršti od emocija, priča, ludila, a deluje kao zarazna bolest koja se širi geometrijskom progresijom. Što bi bilo dobro da je to ustvari početni talas izlečenja od mraka u koji je civilizacija upala. Bar iz moje perspektive, a o mojoj perspektivi ovde je i reč.



Kapiram da su misli Džoa Stramera negde u tim vodama plivale dok je pisao ovu stvar. Mislim, halooo, ne preterujem, ne mislim da sam ja neki mislilac, poeta, prorok. Jok ja. Tek nešto mozgam jer mi se može.

Danas sam, napokon, uspela da uđem u ritam sa poslom i poskidam sve repove. Mnogo mi je laknulo, ma kao tičica sam. Mislim se, od sutra mogu da se vratim sebi... ovo je stvarno bilo too much svega što umara. Malo bih park, bajs, joga, žene, doduše u domaćoj varijanti. I sad sebi malo dajem za pravo da drvim svetsku politiku.

Zvao je Ivo, moj dragi, dragi frend, raspoložen, dobar, ma baš pozitiva. Pisala Sneža, u fulu, kao i obično. Moj brzi mozak, moj true, true friend. Onda Dragana, na mobaču, kikiki, kao i uvek i dobar plan za ženski žur. Svetlana šalje novi dizajn da bacim pogled. Nekako mi bre srce puno kad su mi tako veseli, jer smo skupa prošli sito i rešeto. Dobro, Svetlanu znam od skora, ali nije da nismo imale neki zajednički put i savezništvo. Dobri i kvalitetni ljudi su jednostavni. Sa njima je lako družiti se, sarađivati. Svetlana je dosta čvrsto utemeljena u svojim stavovima za razliku od moje večite kolebljivosti, popustljivosti i razmatranja nijansi i to je odlično za obe, čini mi se. Sa Ines, pak, postoji razlika u tome što je njeno prevagnulo ka ezoteriji dok se moje i dalje čvrsto drži činjenica. A emotivno bogatstvo je jednako. Itd. Ima jako mnogo toga, ali nema razloga ovde dalje o tome pisati jer već i ovo je neinteresantno eventualnom čitaču. Ljudi vole pikanterije, a ove moje pozitive su generalno smaračke. :D

I naravno, bilo bi lepo da su sve moje ovčice na broju, ali nisu. Moja omiljena, crna ovčica je negde odlutala i sad ja nemam sa kim da smišljam nestašluke. Stojim na livadici, njušim cveće, štrpkam travke i čekam. Da se vrati. Da se igramo.

Superheroine's End

Most iritating and wonderful song, ever

Danasnji dan je bio pokusaj zivota punim plucima! Jutro u Crier-u, veselo i radno, cak sam i parice dobila. Onda Ada, susret sa dragim, dragim Alexom (koji me je bas sinoc zasuo gomilom PTTB-a), Linina radost (odmah je uletela da pomuti vodu nekim pecarosima u pokusaju i dajem glavu da je dotrcala nazad k meni sa osmehom), blejaz i cantranje sa Svetlanom u ljuljasci Na kraju sveta, zgodni konobari puni komplimenata,  odlazak kod Svetlane na sjajnu zdravu klopu, smejanje, bliskost, rad... Lov na taxi i posle pola sata, odlican ulov, taksista u nirvani, ja u shavasani i brz i kvalitetan zavrsetak radnog dana do 22h. 

I zasto se ipak osecam pregazeno i nedovrseno? 

This body. This body holding me. Be my reminder here that I am not alone in
This body, this body holding me, feeling eternal all this pain is an illusion.

Hvala, rekoh, hvala samoj sebi sto je bilo momenata kojim sam zaduzila svet oko sebe da me pripazi sada kada mi treba vestacko disanje da prezivim ovaj haos u kom sam se zatekla. 

Zasto treba toliko truda za sve, toliko muke, patnje, zrtve? Pravo zbori Dragojlo, pa zar smo ovo zasluzili i sta smo to tako gadno uradili nekada da nam se sad ovako vraca? Grlimo se kao dva majmunceta... promenis model i opet sve k'o uz k'rac. Nejesti ne vise kao deo dijete vec zbog mucnine od stvari koje si video i doziveo, osetio. 

Moras da budes stena da bi uklopio sve u svoj sistem a ne da samo okrenes ledja kao poslednji pizdek.Jer onda si beskicmenjak i nisi vredan svog bitka. 

Gde je covek sa kicmom koji mirise lepo?

Posao, posao, posao, pisma, poruke, setnje, patnje, kikot, poveravanje, podrzavanje, posao, posao, posao.

Askeza kao umetnicki izraz, askeza kao nuznost, pristojnost. Uljudni post, lepote celibata. 

UPSIDE DOWN

Evo kao na ovoj fotki kojom cu ilsutrovati post, tako se meni zivot u 2013. godini okrenuo naglavce. Vratile su se ambicije, pojavili novi ciljevi i neke stvari su dosle prirodno, kao privucene mojim, nazovimo ih, novogodisnjim rezolucijama. Ponovo uzivam u kuvanju, ovaj put zdrave hrane, frizider je pun voca i povrca a pijaca me vidja skoro svaki dan, roje mi se nove ideje za pripremanje starih namirnica u glavi kao lude. Danas mi je mama donela stari Oliverov blender, jednu od lepih uspomena koju imam na tog coveka. I zblendala sam nam svima neke vocke i tako... :) Uzivam u setnjama sa Linom, u vidjanju sa rajom, u stvaranju, u seriji koju gledam.
Ne gubiti nadu, nikada, jako je vazno. Verovala sam da ce biti ovako i sada kada je ponovo sve na svom mestu, kada sam ja opet ja, necu se busati u grudi, jer ovo je vec ne znam koji put da se dizem iz pepela, ali cu se plasiti pada manje nego ikad.

THINK POSITIVE

Baš sam 'nako fino relaksirana i u raspoloženju za pisanje, poslovi mi se privode kraju (oni veliki) a manji ostaju tu a ja u nadi da ce se oni oplođivati i množiti.

Pitam se zašto uopšte nekog zanima ovo što ja pisem, jer vidim da imam 3 sledbenika. Mozda slucajno. Addujes nešto tu i tamo. A ima i lepih fotki :)

Tu negde oko Nove godine krenuli su da mi se šire vidici, mislim, ne u nekom nenormalno-manicnom smislu, da cu da idem okolo i propropovedam po forumima i parkovima, vec onako korak po korak, od formiranja jako lepe stranice na sajtu pinterest, diskretnog preuređenja sobe, preko odluke da se resim nekih ruznih navika, pocnem zdravo da hranim i generalno budem boja sestra, ćerka, unuka i prijatelj. I čini se da mi odlično ide!

Desetak dana posle NG pozvali su me iz jedne male porodicne firme da mi ponude trajan honorarni angazman za dizajnera i 

Sa odusevljenjem sam prihvatila i prionula na posao.

Zatim mi je dragana nasla sjajnu tezgu da radim knjigu za jednog profesora, prepisujem i srešujem rukopise, radim dizajn, prelom, likovnu opremu. Ma divota. 

I tako se najedared zateknem zatrpana poslom, 10 kila laksa i 100 puta srećnija.

A ciljevi su predamnom, pa videću da li ću uspeti da ih ostvarim kako sam zamislila. Jun mesec sa Linom u Splitu, radno preko neta u vezi sa firmom. I od polovine septembra do karaja okrobra Otava sa izletom u New York (Sneža i ja, road movie trip, Telma i Luiz, šta ja znam).

Unapred se radujem tako lepim planovima i dacu sve od sebe da ih ostvarim.

I još jedna fotlica kao bonus, kad ste već tako slatki!

Namojte da vas zbune teme ilustracija - radim na udžbeniku iz ugostiteljstva.

Vufff! Kako se meni kojesta roji po glavi. Kapiram kako Rajku i Rajka dozivljavam kao vrlo slicne i sebi srodne osobe. Zato ih i zovem istim nadimkom, Drug Raja. I naravno, ja sam tu kao Drug Vlaja. Rajko je jedna od osoba koje sam uvrstila medju svoje prijatelje i mnogo sam srecna sto ga znam i mogu sa njim o svemu i svacemu da porazgovaram. A tako je i sa Rajkicom. E... sramota me je koliko mi je lepo. Svasta sa mene, koji sam emotivac. Nesto se raspilavih nacisto.