I ovo leto prodje! Ne kalendarski, ali ovih par smrdljivih beogradskih dana mi govori da je ipak gotovo.. A bilo je dobro, majke mi. Bas jedno posebno leto, ono, kako mala Vladanica zamislja leto. Prucila sam se na holandske lovorike, slikala Teodoru kao Alisu u zemlji cuda dok nisu pocele vrucine od kojih se mozak topi u beskorisnu masu a onda pobegla preko Bosne u Split, u dom srca mog. Stvari se u medjunarodskim odnosima popravljaju na bolje. Rapidno. Cak je i ekipa iz Radunice zaboravila da obelezi Oluju (da ne gresim dusu, oporavljali su se od terevenke posle utakmice Hajduk-Buducnost). U skvadri ima nekoliko boraca iz Otadzbinskog rata i osim jedne pijane i naporne price o Dikama (cetnicima) nije bilo drugih izleta u te i srodne tematike. Uglavnom, u tom filmskom kutku, cvetnoj basti sa kamenim klupama i stolom, kraj obnovljene radunicke cesme, koja se nalazi pokraj stepenista koje spaja Omisku i Radunicu, onaj malo moderniji i rusticni deo grada, skuplja se mlad svet a neretko zastanu i oni stariji i tu se sasvim lepo moze oslusnuti bilo najsharmantnijeg i najlepseg grada Dalmacije, jer se cuju glasovi najrazlicitijih klasa stanovnistva. Moram da primetim da su tamo ljudi iako gotovo jednako siromasni kao i ljudi u nas, ipak znatno opusteniji i manje istripovani. Neretko za stolom sedi desetak ljudi koji puse iz jedne pakle cigareta. Nema se love-ali sta se ima deli se. Takvi momenti kvalitetne ljudskosti cine da se maksimalno opustim i uzivam u recitosti i duhovitosti tih zaista posebnih ljudi.
Iz Splita sam se obalom doslovce otkotrljala za Stoliv u Boki, posto evo vec drugo leto tamo putujem deset sati cetristo kilometara. Budu strasne guzve na nekim delovima puta (Omis, Makarska, Ploce). Najuzbudljiviji dozivljaj sa tog putesestvija je bio kada sam se u Neumu zaglavila u toaletu pa sam morala da vicem i zapomazem sve dok me neka devojcica nije oslosbodila i zbrisala tako brzo da nisam stigla da joj se zahvalim.
Ranije nisam volela sto sam bila osudjena na letovanje u CG (citaj-van Splita) ali sada sam bas zavolela to primorje. Malo je i zato zgodno za obilazenje a svako novo mesto je jel, nesto novo: ))) Cak im se i TV program popravio, sada je bilo cak cetiri serije koje sam mogla da pratim bez mnogo gnusanja, a za vesti svi komplimenti. Ja zaista ne kapiram sta se to tako fatalno lose dogodilo u glavama domacih politicara a i novinara kad su toliko jezivi da mi je pet minuta dnevnika koje cujem dovoljno za mesec dana. Takodje komplimenti mestanima na predusretljivosti kada sam bacala prst za stopiranje.
Sada se polako spremam za izlozbu na Kolarcu u Novembru. Rad se tek zahuktava. Ali, baterije su pune toliko, da pucaju.
